INFOVODICE

Ostalo je još par dan i aj ča. Finila je i ova stara Godina. Ma kako je samo proletila ne znan ni sam. Dok je čovik bija mlad vrime ferma, stoji, a ka si stariji oli skroz star, prođe godina ka par dan. A i prošla nije bila loša, ka šta su neki govorili bit će gora nego prošla. Pa su prognozirali kako turisti toliko biti neće, ali ipak imali smo sriće.

Lipo san se pozitivno naježija neki dan kad san vidija kako naša Šjora Jerka pisme piše, a onda  i piva u Gradskoj knjižnici u Vodicami. I sve to u svojoj 95 godini. S toliko žara i jubavi prkosi vrimenu, a sve u skladu s majkom prirodom koja ju je podarila tako dugin životom. A di to ima u svitu? Eto u nas, u Vodicami, i zafaljujući Gradskoj knjižnici koja takav svit promovira, da se zna i sačuva od zaborava. A ljudi  se na takvim susretima mogu motivirat, zapivat i do suza nasmijat. Jerkina poezija i pisma ča dušu liči. A kuš bolje u ove zimske dane?

A di će drugo nego u Šepurini, mislin na ovaj film „Nakon lita” šta je snimljen u našem malom mistu. Na otoku. E, svako naše „Malo misto” ima svoje stvari i lipe kantune, di se snima i ćakulaje, i tu vrime kada fermaje, staje. Ako vas na kakvon tom kanutnu  ne uvati kamera, more vas nekad uvatiti i kakav skandal. Nije bitno, sve je to „Naše malo”, oli „Velo misto”. Te ćakule, snimanje, kontreštavanja, užance, a di to ima na svitu, da se svit kupa, snima i gušta do sridine desetoga miseca. I onda je i gušt bija ekipi oko režisera Tanovića i glumca Navojca u takvom ambijentu film snimat.

Jer Šepurina, stvarno svega ima ča privlači goste i prominente iz cilega svita. Očeš li od užanci, povisti, pa do fuzbališta. Ne smimo zaboraviti ni Biloga Hajdukova tića Cukija, Nikicu Cukrova, a onda uz Šepurinu je vezan i drugi poznat svit bija, počevši od  Olivera Dragojevića, Tedy Spalata, naše književnice Juliane,  a i pjevača Radolfija ki je  snima svoj spot za pismu baš u Šepurini. A tu su na škojima živili razni plemići i grofi Draganići i Vrančići. Tu je i naša prisidnica svih Europskih  novinari Maja Sever. A iz Šepurine je i naš gradonačelnik Vodic, Ante Cukrov.

Sve to, koliko je Šepurina posebna i nadahnjuje glumce a virujemo i gledatelje, skuža je i Tanović poznati redatelj, kad je odlučija svoj novi film snimiti baš u Šepurini. Na njezinim  kaletami i rivami. A valjda će u tim lipin kadrovima novog filma biti i domaćega svita. Baš uoči snimanja jedan mi je šjor doli u Šepurini reka, da se ljudi iz filmske ekipe ne bi tribali puno briniti, ne samo za statiste, nego i za glumce, i kako bi i domaći svit, kad bi ga se integriralo kako triba, moga dobro glumit. A poznato  je kako su Dalmatinci rođeni glumci, još iz vrimena  Smojina Malega i Vela mista, proslavili su se naši glumci ka ča je Roko Prč, Antun Nalis, Vidović, Anđa Vlajina, Netjak Špiro i drugi likovi koji i dan danas žive u sićanju naših malih dalmatinskih  mista, a jedno od njih je svakako i Šepurina, koja je po puno toga posebna.

Lipotica za kraj lita

A  kraj babljeg lita, koje nas je ove godine lipo i ugodno iznenadilo, i dugo potrajalo,  ispratila je i jedna fotka naše vodiške lipotice i to na vrvu otela „Olimpia Sky”, odakle puca pogled na cili „svit”-arhipelag. Naša Ela lipo se banjala i koktel sa gušton ispijala.

I vidin neke šjore komentiraju i pišu, kako je šteta dok se snimala, šta se nije nasmijala. A ja se mislin,ko je lip, lip je. I ne mora se uvik smijat, a niti cerekat. More u sebi lipo guštat i na slici šesno ispast, baš ka naša vodiška krasotica Ela. Baš je lipa!!

Vratija se Šime. Vratija se naš Tijat. E, ki je reka da neće! Di je bija da je bija u rizalište nije tija. Naš virni svit ga nije da zbog svih tih njegovih povisnih zasluga. Ma ko bi se onda zbog bokun ruzine  usudija našeg Tijata u staro željezo samlit? Nisu imali druge nego ga na bivšu prugu opet vratit, tamo di je krenija u svit prije 60 godin. Na rutu 505, ali sad  u drugoj verziji vozit će  specijalne „kulturne” turiste, ki će znamenitosti našeg arhipelaga s njin obilazit i škicavat. I tako je ovaj naš lipotan sad dobija još bolji posal.

Našem se dugogodišnjem njemačkom gostu Fritzu, vidin, još u Berlin iz Vodic ne gre, iako lito već finilo je. Nećete virovat, fermala ga jedna stvar: „Izbor Miss umirovljenica”. A bidan je i udovac, još u penzijunu, pa gušta koliko mu se da, jer ne vuče ga niko za rukav ono u stilu: Ajmo ča. A našeg Frica zanima druga stvar, koja će to vodiška šjora pobjednica i nositeljica ove prestižne titule bit, te se lenton i krunon oko glave okitit i tako cilin Vodicami prid svitom obraz osvitlit.

Kad vodiške "Perlice" skuvaju šalšu i pulentu onda je to dobro poznata starinska spiza za prste polizat. I zbog te recepture nima straja da će  zamučati ova stara vodiška užanca, ka je već postala poznata a i priznata u svitu, di je gosti s ljubavlju promiču. Jer znaju da se na toj kripnoj  spizi odgojilo generacije zdravih Vodičana.

A i sinoć se na rivi iskala porcija više. A kako i ne bi kad su se naši gosti cili dan na ovin žegami po plažan izmučili, pa onda i triba nešto kripno poisti za u dobru formu se vratiti i drugi dan opet suncu izložiti. A o ove zdrave spize čovik se more i naist, i čakod force dobit. Svisni su toga u Turističkoj zajednici, pa je i njiova Anita feštu lipo najavila, a Boga mi dragoga i ova šjora prisidnica vodiških "Perlic" Tatjana Roca, o tradiciji i običajima lipo je govorila. Nima šta, zna perlica šta gostima triba i valja.

Gradonačelnik Ante i sestra Klara u obilasku

A  tako i vidin da je naš šjor gradonačelnik Ante pune ruke posla ima feštu od šalše i pulente nadgledavat. Svakoga je mora pozdravljat i sa svakim se rukovat, i malo ćakulavat.  Tako je moralo sve dobro valjati i biti.

Govori mi jedna šjora sa štanda sve je bilo dobro i OK dok nije došla kanata. A morala je doći jer je šalša i pulenta bila za prste polizat i još spiza dijetalna. Bruncini su ostali prazni, a komoštre molale. Tražila se porcija više, oli čakod šta je ostalo ispod banka. Ljudi su uzimali porciju dvi, tri, kako se kome svidi. A i Perlice su dilile obilato, a još tome bilo je  i mukti. I gržiole sa smokvama su ostale prazne. Tako je to kad kuvaju i dile vodiške Perlice, gosti zadovoljni i siti  idu  čak sa rive. A govoru mi i svita nikad više nije bilo. Došli ljudi sa svih stran šalšu i pulentu kušat. Lipo, lipo nima šta!

Lip pozdrav sa rive od Paške

 Ma ka nije tija Federer gren ča ja selon prođirat. Ma kuš lipše nego đir učinit i furešte cilog svita vidit. Ovo je vrućina i ne znan kako bi se obuka. Šjora mi kaže, bez obzira na sve triba šik biti, lipo se prisvuć i na moru moderno ka čovik obuć. A ne u ovako lipon mistu, di dolazi i Federer, odat ka paštroč.

A da to ne bi bija triban neke marken stvari isprobat: Prada, Lui Viton, Dolce Gabana, Versači, Guči!  Ali sitija san se da bidan  neman toga u kući! A na pjacu u selo mi se kupit ne gre. jer ko će u ovoj krizurini još za to davat šolde. Mislin da mi najbolje stoji i najviše volin onu Varteksovu oli Čateksovu mornarsku majcu s bilo plavin crtan. A kad  DTR-ovu naporamenicu obučen bolje mi je nego da se u Bossa presvučen. Čisti pravi pamuk kako samo godi, a ne sintetika od koje se ka pivac ispotin. I da se mladost vrati moga bi još kaku fureštu zagledati. A ovako ka ča bi reka barba Oliver: ćirikuco i ne sviri, bolje ti je da se smiriš.

A onda doli u selu na rivi kad san u vjađe poša, vonj spize mi je pravo u facu doša. Po nosu me tako opalija da san se skoro izvrnija. Zavonjalo mi je isto lipo doli kod Strikomana, Makine, Arause, a  najteže mi je bilo ciko uz vitrinu kod „Burina” proći, di san uživo vidija i ćutija: škampe, zubace, jastoge, škrpine, dorade,  dute i ostale poznate riblje spize. Pokraj te Zokijeve vitrine, vidin ljudima dok je gledaju, bili furešti oli domaći, ka da teču sline. Mislin, kako bi sad bilo dobro brujet od škrpine poist ili štek od tune izist.

A tek jastoga i brancina zere kušati? E,  Federeru dragi  da si zna šta si propustija, a moga si lipo guštat? Ali vidin u „Burinu” se odnose prema svakom ka gostu finu, bija on poznat ili nepoznat, svak je pozvan i dobrodoša. Ali znan, da ja nisan. A to ljubazni konobar, čini mi se da je u pitanju šef smjene oli lokala bija, na vitrini s ribon, na svu sriću nije primjetija. I sve mi je  do u milimetar lipo, baš kako triba, objasnija. O svim tin mogućnostima: na lešo, na grill, ispod peke, u prsuru, oli  bacit na brujet itd...Ali  nažalost nije skuža kakve su sve buže i promaje u mom takujinu i da pravi šoldi, euriči, ritko oli nikako tu ne počiju.

Pa se zbog toga meni u tintari vrti drugi film i da gren brzo vidit koliko je uri. Jerbo bilo bi preručljivo u 21.00 sat u Tommy bit pa dvajset deki murtadele, kruva , Gavrilovićeva nareska i Zdenku na miru nedgi izist. I to nije za bacit, a i ta murtadela me na dane mladosti podsića, kad smo je ka dica svaki drugi dan ili i zdravi bili.

I nakon take večere onda, ako još zatriba, jedan velik čentrun načeti i kume moj tako ti je to.

A ne svaki dan, ka neki neki, samo kukat i u foje kontreštavat do mile volje:  skupo ovo, krešilo ono. I to još uz pritnju: nećemo drugo lito doć, jerbo ćemo put Španjolske oli Grčke poć.

Dobro bi zna reći moj barba Joso doli na mulu:  Muči i loči juhu ka je meso skupo i bit će sve lipo! 

Lip pozdrav iz Tommy svite moj . PAŠKO

Već je 5 godin da meštra ni, a čini mi se ka da je živ. Ka da partija nikad nigdi ni. Čujen ga sa svake terece, ristorana, kafića, pijace. Nima di ga ni. A za života nekoj primamljivoj ljudskoj slavi nikad nije težija, jer više je volija mali anoniman čovik bit i sa svojin svitom guštat, zapivat i koju bevandu popit. Poznato, lita je u svojoj Vela Luci činija, a manje poznato koliko je  Prvić volija. Prošle godine pisa san kako je njegova pisma „A kad mi dođeš ti” za koju je kadrove snimija u Šepurini na Youtube 32 miljuna svita uvatila. A ove godine ta brojka penje se već na 35 miljuni, koji su Olivera na šepurinskim mulima i rivami vidili.

Mislin se tako, kuš bolje reklame za malo misto kraj mora koje je obožavalo Olivera, da turisti znaju di je Oliver gušta i kojin je sve putima i kaletama oda i đirava. Mnogi se pitaju, pored toliko lipih dalmatinskih mista, kako da mu se baš Šepurina našla na putu? Razloga za to je puno ima. Glavni njegov glazbeni kumpanjo  Franić Goran iz Šepurine je bija i punih 40 godin sa njin učinija. I to je bilo dovoljno da krene ljubav između ovog mista i barba Olivera.

A koliko je Šepurinu ćutija najbolje je o tome u videju svojon pismon govorija dok je šepurinskim kaletan odija i isprid crikve sv. Jelene glavne kadre učinija.

I Luku je zavolija

A i u Prvić Luci je jedne večeri bija, i skoro se u Jazu, nesritnin slučajen, kažu očevici, nije utopija. Krivo je procjenija, u brod nezgodno skočija i promašija, a bila je zima, zavrtilo mu se, visok tlak ili ko zna šta? Svidoka nije bilo, došli su spasitelji koju minutu kasnije, ali Bogu fala, ćakula koja se prinosi, kaže, ipak na vrime.

I tako sada već pomalo legenda govori kako i Lučani imaju razloga za Olivera slavit i svojatat, jer su mu život produljili? A toga se Oliver i javno sitija kada in je kasnije gost na „Prvićkoj noći” u Zagrebu bija i kad in se zafalija. I tako je ta ljubav između Olivera i Prvića resla.

Pa je lipo vidit da reste i u ove dane kada se svi Olivera sićaju i njegove pisme pivaju. Baš ka šta bi reka pokojni Tomislav Ivčić: „I kad ne bude nas više pivat će se pisme naše”. A Oliverove se pivaju na svakon kantunu.

Prošle godine san i pisa da je više mogućnosti i šoldi imati pa Oliverove dane, oli Skalinade na Prviću u Šepurini, Luci, oli Vodicami organizirati. Jer nima sumnje gosti bi to odlično privatili. U čast Oliveru svita bi bile krcate strade i rive.

Uz Gorana Franića i Tedija Spalata, također Oliverova prijatelja koji u Šepurini užije, pa i Dupine, kao i ostale talentirane raspivane dalmatinske pivače slavuje, a ima ih puno, koja bi to tek fešta od pisme bila. Pa nakon Vela Luke, Olivera i u Vodicami tako nastaviti prigodnim koncertima slavit.

Jer zaslužija je da ga se slavi! I moglo bi se tako cilo lito pivati Oliveru u čast, jer je on sa  toliko puno jubavi  piva i promovira taj raj, svoj dalmatinski kraj. Vapore, more, rive i svoga Galeba komu se divija, zajedno sa Runjićem, sve je istin žaron volija, kao i svoju Vela Luku i Split u komu je život učinija.

Evala mu i fala mu bilo! PAŠKO!

Federer je u Imperijalu bija i zeleno svitlo teniskin terenima udilija. O čemu je govorija, koliko je uri osta, s kin se sve družija, šta je ija i pija, i ko ga je osim lipe i simpatične šjore sa reklamne slike još vidija i ugostija? Kad je vijest i sliku na "Info vodice" moj šjor Joso pročita i on nije na prvu povirova. Dobro je oči protrlja i mislija da je neka fora ili da mu se štogod priviđa. Ili neki falši dvojnik ča Rogera kopira, ka ča jedna šjora na fejsu napisala.

I ovo lito njegova karoca sa bocan gre. Kroz selo, plaže, mule i rive. I neka gre, kad ne bi išla ne bi valjalo. Gura se poteže, rivlje. A iza, sa bande i isprid nje, ovisi kako se gleda, uvik stoji i vidi se meštar od svog posla Šjor Pere, zvani Rumunj.