Na starim fotografijama lipo se vidi kako u vodiškom portu gotovo da i nije bilo brodov. Vodičani su uglavnom boravili u pojima i bavili se poljoprivredom. Najviše uzgojem vinove loze i proizvodnjom vina. Zato je na rivi bilo puno bačav. Danas se sve to prominilo. Bačvu više ne možeš viditi. Koji puta vidin tek nekoliko Vodičanov koji dođu po more za masline. Ti su rijetki. Struka odučila naše jude da uje radu na starinski način. „Ekstra“ ušlo u modu.
A, ušlo je u modu i imati brod pa su zato danas svi naši porti puni. Šta i nije loše. Vole naši judi ići malo na ribe, a brod im posluži i kako bi s obitelji pronašli neku mirnu uvalu. Jer, valja se liti koji puta i okupati. U čistomu moru.
U galeriji svih brodova, počevši od Srime pa preko marine, Maloga porta, Parapeta i Vile Marijane do onih u Tribunju, ima ih baš svakakvih. Za svačigov ukus. Odnedavno, među njima je i jedna jako lipa gajeta. Vlasnik joj je da ime po svome ocu. Pa na gajeti piše Otac Gorki.
Vlasniku je ime Rafael. Nije Nadal. Samohod mu je prezime. I tek mu je dvadeset. Ovo je kratka priča o njemu i njegovoj gajeti.
Rodija se naš Rafael dvi iljade i druge u braku Jelene i Gorkija (Gorkoga). Uz oca, koji je ima brod i koji je volija ići štogod uloviti, a najradije je lovija botnice, nije mu bilo teško zavoliti more. Pa se i sam, vrlo mlad, već sa šesnaest godin, otisnija u ribarske vode. I to profesionalno.
Da nije igra nogomet za tribunjsku „Mladost“ možda bi ta priča bila drugačija. Bija je to period u kojem se Gorki razbolija pa je Rafael osjetija da mora na neki način pripomoći.
Stoga se, kad mu je Šimun Popov, kolega nogometaš, i to jako dobar i cijenjeni nogometaš na ovim našim prostorima, a to ponajviše znam iz priča Franka Skočića koji je Šimunov veliki rival iz utakmica Vodica i Mladosti, ponudija da se okuša radeći na jednoj od plivarica njegove obitelji, Rafael je to prihvatija i osta vezan uz obitelj Popov cilo ovo vrime. Već četiri godine.
Svi ste sigurno čuli za Popove. I za Sinje more i njihove koćarice i plivarice. A i velike zasluge kad je u pitanju natalitet. Pa tako Šimunov otac Berto ima jedanaestero dice.
Jednom zgodom je i Šime Strikoman ovjekovječija Popove. Dida Franu i sinove Berta, Albina i Ferda s njihovim obiteljima. Ne znam ima li više Sučevih ili Popovih. U svakom slučaju, i jednih i drugih ima dovoljno za Šiminu Milenijsku. Da se vratin nakratko na Šimuna Popova, moran napisati da, osim velikog, igra i mali balun. Za Murter. Više puta san u Balunu gleda naše Heroje i Murter. E, i to su rivalitetne utakmice. Pogotovo zbog Šimuna.
I Rafael igra i veliki i mali balun. I jedno i drugo za Tribunj. I to na različitim pozicijama. Ponekad i brani. Spretan je junak naše priče. U sve se razumi. Ponešto od talenata je naslijedija i od oca. I on je igra nogomet. A volija je Gorki ići i u poje. Na žalost, krajem petog miseca, baš u poju, iznenadno je završila njegova životna priča. Bija je to veliki šok za suprugu Jelenu i sina Rafaela.
Očev odlazak potaka je Rafaela da započne jednu novu priču. I da ostvari njegovu veliku želju. A ta se odnosila na gajetu. Bila mu je velika želja da u obitelj Samohod „uplovi“ drvena gajeta. Pa je Rafael krenija u potragu za nekom koja se prodaje. Pronaša ju je u sedmom misecu u Biogradu. Stajala je vanka sedam godin. Sva rasušena i u jako lošem stanju. Rafaelu je baš to bija izazov pa ju je kupija od gospođe Estere, dotadašnje vlasnice.
I tada kreće rad na obnovi. A, tu se Rafael ima na koga osloniti.
Počevši od Berta, koji mu je ustupija sav alat koji mu je triba, pa njegovih sinova… Za motor se pobrinija Roko, a pomaga mu je i Bertov petnaestogodišnji sin Andrija. Svoj doprinos dali su i Dario Stipanićev, Luka Jerkov, Anđelino Perkov i Robert Ivanković. I Pekini su pomagali. Blaž, Roko i Mate su pomogli oko lantine i jarbola. Andrija Cukrov je poštela idro i konope. Pomagali su i Ivan Reškov iz Tisnoga i Izaija Cvitan iz Sovlje. Oni su pituravali. Bertov brat Ferdo (bili smo neko vrime zajedno u ratu) pobrinija se za koper liniju. Mateo Beader iz Stankovaca pomoga je oko kuverte. Bratić Ivan Knežević je isto pomoga pituravati. Meštar kalafat Šime Barić iz Pirovca prominija je drvo (madire i tašel) i pobrukva brod. Srećko Brković iskaza se ka meštar za stupu. Idro je Rafael kupija od Emilija Lapova iz Jezera. On mu je pomoga „armati“ brod (postaviti idro i konope). Pri ruci mu je bija i Goran Babac. Kad god je tribalo. Mate Španja – Peko je napravija bitve za brod. Ako smo nekoga zaboravili spomenuti, Rafael ga moli da se ne juti.
Porinuće gajete bilo je već 27. kolovoza. U Tribunju, na lukobranu. I don Franjo je doša blagosloviti brod. Rafael mu ovom zgodom još jednom zahvaljuje na tome. A, bilo je na tom događaju, koji se pritvorija u pravu feštu, četrdesetak uzvanika. Zapravo, prijatelja. Pala je i pisma. Feštu su svirkom začinili stankovački slavuj Miro Dubravica i Dane Grubišić.
Prošli vikend „Otac Gorki“ otisnija se do Murtera i sudjelova u čuvenoj regati „Latinsko idro“. U posadi su osim Rafaela bili i Luka Jerkov, Ivan Stipanićev, Andrija Cukrov, Tino Junaković (još jedan nogometaš) i Lovre Jerkov. Triba je s njima biti i Mate Španja, ali je mora ići u Zagreb. Nisu baš najzadovoljniji rezultatom, ali mislin da se time ne tribaju zamarati. Bitno je da su oni tamo sudjelovali.
Prije kraja ove priče o jednom vodiškom mladiću, kojeg je Tribunj doslovno prigrlija, spomenuti ću i podatak da je kalafat Uroda napravija ovu gajetu tamo negdi oko 1950. godine, a poznati meštar Ćiro Burtina 2011. je obnovija njenu kuvertu. Kad već spominjem te poznate kalafate, moran reći i da je jedan od danas najvećih meštara porijeklom Vodičanin. To je Ante Fržop iz Betine. Njegov otac se tamo „uda“. Inače su iz obitelji Fržop koji imaju nadimak Brusajini.
Meni je baš drago šta su Vodičani i Tribunjci povezani i kroz rad na tribunjskim koćama. Na pamet mi pada Elvis Vlahov, koji je u tom filmu već dugo, a i Krste Latin zvani Kreso mlađi, koji je tamo proveja nekoliko godin. Baš u to vrime, paralelno s radom na koći, počeja je Kreso i balati. To njegovo balanje preraslo je u ozbiljno bavljenje sportom pa je do danas izbala barem dvadesetak maratona. Diljem Evrope. Izrasta je Kreso u jednog od najvećih vodičkih sportaša. A, mislin da mu je baš druženje s našim dragim susjedima iz Tribunja u tome puno pomoglo.
Eto, to bi bila priča o Rafaelu i gajeti. Priča o ispunjenju očeve želje. Bacite oko na ovu lipoticu od broda kad šećete vodiškom rivom. Smistila se ona na vezu u blizini Krpinove i Bojsove kuće.
Mirno ti more, gajeto „Otac Gorki“. A i malo povoljnog vitra kad zatriba tvom latinskom idru.
Mirno more i dobar ulov svim koćama i plivaricama, posebice „Majci Tereziji“ kapetana Jure Popova na kojoj plovi naš Rafael.
A, zamolija me Rafael da ovim putem pozdravimo njegovog strica Branka, meštra od briškule i trešete, i da mu poželimo bolje zdravlje.
Rafaele, ma jači si od Nadala! Svaka ti čast!
