Naš vodiški svit je human i to svako dobro zna, ki je pomoć bilo kad u životu zatriba. Okad smo objavili priču koju nam je barba Jure, vlasnik apartmana gori povrh sela u povjerenju na korišćenje da, a rič je o potrebitoj lipoj njemačkoj turistkinji Marlene, ka je došla u Vodice tri šetemane dan učiniti, kako bi se dobro provela i ako se ukaže zgoda nekog našeg čovika u Njemačku sa sobon odvela. Sve otad telefon u našoj redakciji zvonija je po cili dan. Ljudi zovu, pitaju, kako mogu pomoći i niko ne bi tija Marleni, ni u jednon momentu odmoći, oli nedaj Bože naškoditi. Svak je na neki način žali i nije to samo u šali. Ljudi kažu nije kriva ona nego zakaza naš turizam, ki je bez galebo osta. Ali fala Bogu još neke rezerve ima. Ka ona pisma: Još uja u svići ima!
Dva, tri dana nakon objave teksta nazva me šjor Jure, vlasnik apartmana i govori :
-”Marleni pomoć više ne triba. Drugi dan nakon što ste o njoj objavili onaj članak više nije sama.
Prekjučer je pri zoru dopratija jedan i ne ostavlja je više na miru ovih dan. Čovik se jednostavno ka namečija. Vidija san kroz škure kad je doveja u tri ponoćne ure, i drugi dan doli na rivu izveja u restoran. Čini mi se da nije naš domaći čovik bija, pitaj dragog Boga, bilo je škuro, nisan ga kako triba vidija. Nisan ni zna da će se nakon objave na info vodice tako zavrtiti cila stvar, i da će Marlenu na internetu 20.000 svita vižitat. Ali falili ste jednu stvar. Reka san van da rečete uredniku da ne žuri neki privlačni naslov mećat, dok ne vidimo kako će se razvijati cila stvar.
Nije Marlena bezuspješno tražila, ka šta ste vi u naslov metnili, jer ipak je na kraju imala uspjeha i našla ono šta je iskala. I drugo nije galeba tražila pod svaku cinu, nego nekog čovika s kojin bi provela ostatak vika, povida nan barba Jure i cili sritan nastavlja.
Ali eto, zafaljujući jednom „dobron” čoviku, Marlena ne šeće više Vodicami sama već ka prava švapska dama. Vidin svako jutro na njoj kad prođe kroz dvora život joj se ovih zadnjih dan prominija, okad joj je taj dotični uletija. Zato ubuduće ne prišite naslov mećat dok ne vidite kako će završiti cila stvar. Znan, zafalan san van jer možda smo joj zajedno i život spasili. Nikad se ne zna šta je ženska sama samcata spremna sve sebi učiniti, ako u nešto infiša, a toga ni”, na kraju nam govori Jure, jako sritan da je uspila cila stvar, i da će mu pun apartman još biti 10 dan. Jer je gošća iz Švabije za toliko produžila boravak u Vodican.
Pitala ga još, ima li apartman frei za misec dan i druge godine rezervirat.
Eto na, kako je isplativ život sa galebima, oli da ih drugčije nazovemo ljudima koji imaju puno razumjevanja i volje za liplji furešti svit.
Sva srića nije gradonačalnika Antu zva
Jure je i sritan da zbog ovog Marlenina slučaja nije u grad zva, ne daj Bože Gradsko vijeće zbog toga neko u ove litnje dane opet saziva, oli s tom temom našeg gradonačelnika šjoroga Antu opterećiva. I to je pogodija da ne bi ispa ka ova šjora vlasnica aprtmana za Srime, ka nije boljeg posla imala već našeg gradonačelnika zvala zbog svojih na plaži ostavljenih šugamana. Mislin da je imala još ležaljku i jednog kišobrana.
A Jure bi gradonačelnika bar zva za tu lipšu stvar i ima ga na tu temu i te kako obilato toga pitat i informirat o potrebama svojih turista. Primjerice: Kako liti obnovit te ugodne galebarske djelatnosti za kojima vodiški turizam pati? A to su dobri lipi ljudi, kavaliri za kojima svaka slobodna turistkinja žudi. Ali njih već godinama ni, odnili ih ti nesritni moderni trendovi. Zato se liplji svit mora na razne načine snalazit i namirit.
Jer takih je dobrih ljudi, koji neki malo ka pogrdno zovu u nas Galebi, zadnjih dvajset godin u Dalmaciji je ponestalo. I nije to samo problem u Vodican, to je problem nove orijentacije i muškoga svita, kojega lipa ženska sve manje zanima.
A naša konkurencija u nekin egzotičnim zemljama u Galebe ulaže para, jer gošće ne dolaze u lipe apartmane, nego zbog fešti do zore rane. Zato nek nan golubi ožive i potribe namire. Turizam će bolje cvasti, jer se šinjorine neće same šećati selon vamo tamo, a da ih niko ne ferma i pita da li in je dosadna đita i šta bi tile da bi se lipo provodile.
Galebi krepali otkad su plesnjaci nestali?
Jednostavno ne stigne se čovik javljat ni na sve kreativne i dobronamjerne savite odgovarat. A njih je bilo najviše ča najbolje govori kako je Marlena u medijskon prostoru prigrljena. Gledajući sa naučne strane ljudi su pokušavali ući, ko alkari u sridu stvari, tvrdeći da Marlenin problem nije od jučer, već da se vodiški turizam s tim već godinama tuče i bori prsi u prsi sa sezonoma bez galeba i sličnim kreativnih likova, koji su spremni šinjorinama dane upotpunjavat i lipo in se udvarat. Jer s manje njih( galebi) monotonije kod šinjorina će još više bit.
Doli mi još u portu Joso kaže, kako je to najisplativija djelatnost, a općina i turizam u njih ništa ne ulaže, a oni doprinose da je punije selo i plaže.
Nego da se vratin na onih dvajset iljad svita ča su Marlenu na internetu vižitali, i neki od njih svoj komentar na fejsu „info vodice” dali.
Čitan tako Emil piše: „Galebi su nekada bili među najzaslužnijima za razvoj turizma”.
Samuel dodaje da bi pod hitno stavija gelebarenje u Unesco kulturnu baštinu. Boris dobro dijagnosticira i kaže: Galebi utihnuli kad su nestali plesnjaci, Borik, terasa Imperijal (velika i mala), terasa Olimpija isprid nekadašnje konobe.
Zoran Juričev kaže: Jadne Nijemice! Galebarenje triba uvrstiti u turističku ponudu.
A šjora Beba nostalgično dodaje: „ Bilo u neka davna vremena, udvaranja i simpatija koja se pamte do današnjih vremena”.
Goran Prskalo primjećuje: „ Ima ih još ali ne mogu cilu obalu podmirit. Kako nemamo konobara, postolara i drugih majstora tako je nestalo i galebova”.
Erceg Ružica u kometarima ide i korak dalje, pa misli kako galebe triba uvesti pod obavezno zanimanje. Dok šjor Neno kaže, kako o Gelebima ima smisla pisat, jer toga u nas sada fali, pisme, plesa i litnjih avantura.
Mislin se i ja, nije li to ono šta je i naš Jure tija gradonačelnika pitat? Ali nije ima kuraja, a ni kad, jer se brzo odigrala cila stvar. Ali još nije kasno za šjor Antu pitati( kad ga već svako za svašta pita), a Jurino pitanje bi glasilo: Kad su već u gradu zaposlili, čuvare, spasioce i razne redare, da li bi bar druge sezone mogli zaposliti i galebe mlade?
Lip pozdrav sa Lovetova od PAŠKE!