- Put do tu je Zatonskom ulicom, točno kod prve kapele lijevo, stotinjak metri asfalta pa toliko bilog puta točno se dođe do terena – odmah nas je naveo Lasan Bore Konta. Bunja je bila devastirana, ravna nuli i nije mi vrag da mira pa sam je mora srediti. Mogu reći da je to na spomen moga dida. Nju sam radija isključivo sam. Korak po korak.
Od nje je sve i počelo, a sve detalje nam je ispričao prije tri godine.
- Za vidjeti i razumiti treba pogledati stare slike. Kad je bila gotova nisam moga gledati kako dica skaču i trču po njoj, po škalji na velikoj kosini. Pravili su puno štete jer su to rušili, a mogli su se slomiti. Zasuka sam rukave i obložija to kamenim pločama.
Poseban problem bio je čišćenje kršovitog i kamenog terena
- Imao sam pomoć od Iveksa Mlaka, upotrijebljena je tehnika, svi su radili i to povremeno. Kamion, robokopač, traktor što melje kamen. To kad čovik vidi najprije ga uhvati strah pa ako može izdrži grmljavinu i zvuk tog čuda.
Iako je na pragu 80-te godine, žena Vesna – za koju kaže da je još kao curica, bila mu je najveća potpora. No, zanimljiva priča krije se i s maslinama.
- To su stabla koja su usahnula, koja su u potpunosti bila opkoljena smrdelom, dračom, smrikom i ostalim. Nisu se ni vidjele, a ni rasle, do njih se nije moglo. To koliko su naresle u ovom periodu prelazi svaku granicu normalnog i to ne mogu ni agronomi objasniti.
I prvi ovogodišnji plodovi su bili poprilično veliki.
- Neko mi je reka da su začutile puno ljubavi. Ima ih 40-ak. Teren je pod maslinama oko 5 tisuća, a ima i još 2 di je očišćeno. To je bilo neprehodno, puno borova da nije mogao ni magarac proći. Došla je i tu tehnika i ja sa sikirama i pilama.
Kaže, dolaze ljudi gledati. Iako nije ništa posebno 'strašno', uhvatiti se toga nije bilo lako.
- To u čoviku nešto proradi, ja mislim da je to normalno. U nekome prije, u nekome kasnije, ovisno koliko ima vrimena, odnosno koliko ga oće odvojiti. Netko je pametan reka, imamo onoliko vrimena koliko skratimo za nešto drugo.
Možemo mi za ručkom siditi dvi ure i smatrati da je to normalno, a možemo ručati za 15 – 20 minuta. Sve je tako. Netko šeta tri ure, a meni je normalno doći do ferala i nazad.
- Jedini cilj cile ove priče mi je bio da obnovim uspomene na svoju pretke. Na mladima je da to prihvatu, nastave ili bar održavaju. Zahvaljujući velikom radu dogodilo se ovo čudo - kazao nam je Konta za kraj.
