Njih sedan koliko ih ima u klapi stali su uspravno oko bunara i gorili ka sviće, te upalili u dušama nazočnih plamen ljubavi dalmatinske pisme. Ništa im nije smetalo ni 30 stupnji žege koja nije molavala, iako je sunce već odavno palo doli ispod Tijata, sve je od vrućine isparavalo, stine prokuvale. Ali pisma zamučala nije.
Ali kad su već Bunari morali najavili pismu za kraj svit in nije pojti doma da. Njihovi obožavatelji su ih za ruke čapavali, čestitali, fermavali, s njima se slikivali, molili i kumili da nastave još pivati i svirati. I nisu ih mogli odbiti tako da se pisma još i kasnije nastavila uz "Bunare" oko bunara uz one svima poznate dalmatinkse pisme stare, kantalo se na zidićima onako šoto voće do mile volje.
Baš onako kako vodiški trubaduri najbolje znaju i sve od sebe na svojim feštama daju.
Iz porta lip pozdrav od Paške
