A oni eto isto pomalo idu uvik naprid i čini mi se da neće nikada fermati. Ni za živu glavu, ne žele ništa molati, popustiti. A ne daj Bože još se umiriti, umiroviti, oli slično. Naprotiv čvrsto su zategli te svoje barbete, konope, kadene i pustili debele korijene tradicije i običaji, koji se prenose s kolina na kolino, pa se naši majstori pivači s pismom bude i s njon idu spat.
Drže pismu u srcu i duši. To su naši „Bunari” koji su tako zeru, po zeru kraj bunara uvatili dvajset godin zajedno u pismi i fešti. Nije mala stvar, evo još malo pa skoro četvrtina vika. Lipo za jednu klapu iz Vodic, ka njeguje domaću pismu, tradiciju i običaje svoga mista i Dalmacije.
Prošlo lito imali su isto lipih koncerata i fešti, onako spontanih iz duše, a posebno dojmljiva bila je ona doli u centru sela kraj bunara. Kad su se posložili jedan do drugoga, driti ka sviće, još se digli u zrak i ka slavuji sve do kasnih noćnih uri nisu znali fermat. Tukli su onako šoto voće svoje serenade.
Laganini kantadura, sve do kasnih noćnih ura. I kad su nakon svega tili fermat i poć spat, svit in nije tija dat, već su opet morali produljiti pivat. Uvik iznova vraćali su ih isprid bunara. Tražili repete, autograme, serenade, solo po želji, vako i nako, svakako.
Sve su to naši „Bunari” pomljivo činili da bi svojoj publici ugodili. I izgleda da su baš zbog krijancije prema svojoj publici 20 godin zajedno uvatili. Velika je to stvar za pismu, misto i turizam, jer gosti vole tu izvornost, koja se nažalost nekad gubi, polako nestaje, gasi, izumire.
Driti ka sviće
I zato su „Bunari” tu da se to ne dogodi, da selo i turizam mogu uvik zagrabiti u tu gusternu pisme i pokazati svitu kako čuva svoju kulturnu baštinu i tradiciju, ka svoje veliko blago. Pa pivali naši majstori pivači isprid bunara, iza bunara, pokraj bunara, iznad bunara ili u bunaru. Kaže mi moj kumpanjo Joso bila bi još najveća atrakcija „Bunari” u bunaru, da je kojim slučajen bunar širi i prazan, pa kad bi se kalali u njega i zapivali iz njega. Kako bi to tek onda odzvanjalo. Koliko bi ih tek onda svita tražilo isprid bunara.
Jer pisma daje sriću, a samo zadovoljan gost se vraća.
Jer kuš lipše: sist, poist, popit i zapivat. A onda kasnije sa šjoron zabalat. Pa di to ima u svitu ča u našin Vodicami. Znaju to vodiški gosti, a i naše zvizde, pivači, naši „Bunari”, pa zato neka in je sa srićon! I samo naprid. Nima nikad nazad!
Lipo, lipo, čestitke in stižu sa svih stran iz cila svita, a koncert će in biti sigurno dobro posjećen.
